Draghi Nashi,
Nastavljamo s opisom našeg jezda po Kraljevini Nigdjezemskoj i dolazimo do glavne točke dnevnog reda, a to je Noć muzeja. Noć muzeja je jedan od događaja sezone u Amsterdamu i šire. Mlado i staro, crno i bijelo, domorodačke i furešto, straight i gay, učenici, studenti i radni ljudi, svi tu noć hrle u muzeje. Gužve su neviđene, ispred muzeja se stoji u redu kako isprid najbojih klubova, ove godine je i javni prijevoz bi besplatan, a inače postoji i posebni brod koji vozi kanalima od muzeja do muzeja.
Samo za tu večer muzeji pripremu super-bogati program: radionice, predavanja, pjesme, plesovi, iće i piće, sve teče potocima.
Noć muzeja počeli smo La Mulata, njen momak Javier i Mi u muzeju De Waag. Tamo smo mogli bit VJ i viđejirat u ritmu housa. Ostali smo samo kratko jer i nije bilo nešto. Zanimljivo je samo to što je u toj zagradi bilo kazalište anatomije, ono u kojem se odvija radnja Rembrandtove slike Sat anatomije doktora Tulpa.
Onda smo išli u Oude Kerk, staru crkvu usrid četvrti Crvenih svjetiljki. Tamo je sve isto, izlozi su prepuni, ljudi isprid njih još više, cure su više-manje zgodni, dileri su i dalje na istim pozicijama, policija isto, sve skupa ništa posebno.

A u Oude Kerk puno umjetnosti, većinom ništa nismo razumili, a ni nas bilo ni briga. Glazbena podloga bila je nekakva avagardna muzika s orgulja. Ni to nismo razumili. Ali došli smo do nečega što nan se svidilo. Oltar za Saskiu, Rembrandtovu ženu. Ali prvo uvod. U Meksiku se Dan mrtvih jako slavi. U kućama se rade oltari za pokojne, ukrašavaju se tankim papirom u kojem su izrezane lubanje, stavlja se narančasto cviće i omiljena jela i pića. Sve je prepuno kosturi i slatkiša u obliku lubanja, to se i poklanja. I sve je šareno. E sad, u Oude Kerk jedan je umjetnik (nismo našli kako se zove) napravio oltar za Saskiu. Genijalno, ultra-koncept i gesamtkunstverk!!!! Kad umremo želimo i mi ovakvi oltar. Ali to za jednu 60tak godišć.
E da, u Oude Kerk smo se našli s Aglae, Španjolkom, još jednim starim ratnim drugom s faksa.

Oltar za Saskiju u punom sjaju…

… i jedan detalj
Idemo dalje. Niuwe Kerk. Izložba o herojima. Heroji iz nigdjezemske prošlosti zajedno sa superherojima stripova. Ništa posebno, ali počeli smo pričat o tome ko su naši heroji. Svo četvoro je nominiralo svoje matere, ali kad smo išli nać heroje van familije bilo je malo teže. I nismo uspili. Ali, tu su nam se pridružili Aglaini prijatelji iz Španjolske, momak i cura, zaboravili smo in imena, ali su bili simpatični.
Vashi.
U nastavku: Kazališni muzej i Bitka plesova

Di smo sve bili tu noć

P.S. Oduševljeni smo Vashim dijakronijskim osvrtom na jezd po Rimu! Jadno ste pametni!