Draghi Nashi,
Kako ste Nam? Je li vam zima? Nama ni, jer u nas u Australiji je sada lito.

Ovi put ćemo vam pisat o dalekoj prošlosti kad smo živili u Nigdjezemskoj. Amsterdamski stan dilili smo s cimerima Čudnim i Slatkim i cimericom Ceciliom. Ceciliu smo upoznali prvi dan faksa u liftu i obadvi smo kasnile. Ono što nam je zajedničko je da kasnimo, gubimo stvari i da mrzimo hodit u samoposlugu. Kad smo živile zajedno jedna drugu smo potpuno razumile kad bi nešto izgubile, a u samoposlugu smo obavezno išle zajedno, da nam bude lakše.

Jedan dan zove nas Cecilia na mobitel:

– Hola. Brzo, brzo mi reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu – govori Cecilia.
– Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju – rekli smo Min.
– Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
– A što jan znan. Ala, narančastu.
– Dobro, sad ću brzo doć doma čekaj me nosin ti narančastu.

Nestrpljivo smo poskakivali po stanu i čekali da se ona pojavi. Kad je došla imali smo što i vidit. Donila nan je narančastu ribicu i akvarij. Bili smo presretni.
Ribica je bila s nama sve do našega odlaska iz Nigdjezemske, a onda smo je dali jednen Bramu i rekli da se dobro brine o njoj. I dokumentirali smo primopredaju fotografijom. Jedanput smo mu pisali pitat kako Nan ribica, ali ni nan nikad odgovori. Bezveze.

Ovo je nigdjezemski copywriter Bram, a u akvariju je naša Ribica. Ne vidi se, ali je tu.

Nikidan min po gradu kad Nan zvoni telefon. Cecilia iz Londona.

– Hola. Brzo, brzo mi reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu – govori Cecilia.
– Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju – rekli smo Min.
– Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
– A što jan znan. Ala, zelenu.
– Dobro, poštom ti stiže iznenađenje.
– Johi meni, što mi to šalješ? – pitali smo se i poskakivali od nestrpljenja i sriće.
– Ništa ti ne mogu reć, samo ću ti dat jedan trag: zelena boja. – odgovorila je.
– Je li mulat s zelenin očima. – ponadali smo se.
– He, he. Ne.
– Je li mulat u zelenoj majici? – i dalje smo se nadali.
– Ne. Čekaj i vidit ćeš – bila je neumoljiva.

Nakon 10-tak dana u sandučiću je bila ceduljica iz pošte. Na ceduljici je pisalo London, UK. Pojurili smo prima pošti, a u pošti nas je čekalo zeleno sjenilo i zeleni tuš sa šljokicama!!! Marka Urban Decay, a cili komplet se zove Mullet odnosno Fudbalerka!!! Tuš s šljokicama zove se Heavy Metal!!! Našoj sreći nema kraja!!!
Vashi Šljasteći Rokeri

Urban Decay

Fudbalerka (kliknite na sliku)

P.S. Bram je bi po zanimanju copywriter, a u samoposluzi u koju smo išli s Ceciliom bilo je za kupti mesa od klokana. Puno slučajnosti na jednen mistu, je li i Vin tako mislite?